Don't give up
Boško Buha
Razmišljam nešto. Juče u Beogradu ludnica. Došao taj neki jebeni Amerikanac i oni ga po njihovom protokolu zaštitili kao belog medveda, a već danas čovek ladnije od leda, ušao u zgradu Predsedništva Srbije sa cele dve bombe. Bar tako kažu.
Dok nisam čula celu vest, prvo mi je palo na pamet da je kidnapovan Tadić. Verovatno sam odgledala mnogo sličnih filmova, pa mi mašta radi u tom pravcu ili mi je proradila podsvest, tj. videla sam stvar onako kako bih volela da je vidim. Sve u nadi da će se nešto promeniti. A neće?
Proglasiće čoveka ludim, možda će ga i ubiti, možda će se ubiti sam.
Dragan Marić je čovek koji je radio sve i svašta, ali po svemu sudeći radio je to pošteno i uspeo da dođe do nekog kapitala. Više puta sam se pitala da li je neko uspeo u ovoj zemlji da stekne neki veći kapital, a da to bude pošteno? Naglašavam ovo, pošteno, jer da nije bilo, opet kažem, pošteno, ne bi on sada morao da preti bombama. Štrajkovao glađu, pretio da će da se spali, sudio se, terao se sa lopovima i prevarantima i izgubio na sudu.
Poslao je mail na 11 000 adresa i niko ga nije ozbiljno shvatio. Najavio je ovo što je danas uradio. Nadam se samo da u 16:00 neće morati i da aktivira bombu, jer verujem da će to i da uradi.
U ovoj zemlji ništa nije u redu. U ovoj zemlji se dešavaju velika sranja. U ovoj zemlji je nemoguće živeti pošteno. U ovoj zemlji… u ovoj zemlji… Jebem mu mater, kakva je ovo zemlja? Koja je ovo zemlja? Gde se ja to nalazim? Pošten narod će da završi u ludnicama i zatvorima, grobljima i u najboljem slučaju u siromaštvu. Najbolja situacija je sačuvati glavu.
Oduvek su me snajperisti oduševljavali, ali i Boško Buha ne zaostaje za njima.
-
Jeste nasa zemlja luda i jeste da imamo lose zakone i jos losije njihovo sprovodjenje i jeste da moramo da znamo imena brda politicara i jeste da na svakim izborima glasam za po mom misljenju manje zlo ali… ne mislim da bi mi igde bilo dobro kao ovde, ma koliko to paradoksalno zvucalo. nisam jedan od onih koji zamisljaju kako je negde van sve bolje i da je bolje tamo da perem wc nego ovde jer ce me kao tamo vise postovati, jer znam da to tako ne ide. ako zelim da uspem uspecu ovde. zelim da obidjem sto vise zemalja sveta i upoznam sto vise zanimljivih ljudi i da poslujem sa njima, ali moja centrala ce nadam se zauvek Beograd i Srbija ostati
-
#8 written by Charolija 2 years ago
Prokko radujem se kada čujem jedno ovakvo optimistično gledanje na stvari. Kao i ti nikada ne bih mogla da odem bilo gde da radim za nekog naduvenog gazdu. Ja ni u Srbiji tako ne mogu da funkcionišem. Moji planovi za odlazak odavde su sasvim drugačiji i realni i radujem se što mi se ukazala prilika. Nigde nema zemlje kao što je Srbija, nigde nema grada kao što je Beograd. U svakom pogledu.
-
#12 written by Duda 2 years ago
-
Slažem se da je sve tako kako jeste, ali nisu bombe rešenje. Normalnom čoveku ih dosta bilo ’99. vala… Niti je (samo) jedan čovek odgovoran za stanje u zemlji, bio to makar i predsednik sam… (Nećemo o tome, preopširna tema, bez kraja i konca…) No, ovde je normalno biti lud…
Glede Bajdena, ništa drugo do demonstracija moći i sile. Ameri su jaki i veliki, mi samo slabi i mali i to je to. Što reče koleginica juče – da je prošetao gradom, ko da bi neko znao ko je on.
Bezvezurija. -
dizvinete, uopšte ne treba sloga. upravo obrnuto, treba individualnost.
za početak, ko može da se odrekne vesti sledećih mesec dana?
ja mogu, ne gledam, ne slušam i ne čitam vesti godinama. ne pamtim kad sam kupila magazin, a kamoli novine. kad me je drugarica pitala kako mogu makar jedne vesti da ne odgledam dnevno, ja rekla da me ne zanima. i čini mi se da sam joj se zamerila. 
vidite, ako je vest zaista bitna, kao što je cunami, zamljotres u italiji, dolazak američkog whatever, bomba u krilu predsednika, to ćemo svakako čuti. ne moramo da se trudimo. ako vest ne čujemo bez truda, znači da nije bitna. ako sama do nas ne dođe. da li me shvatate? oni nam kroje realnost po principu samo loša vest je dobra vest a mi se trujemo dobrovoljno i i dalje konzumiramo. mi živimo njihove živote umesto sopstvene. šta me briga za svetsku ekonomiju? ako ćemo pravo, zanima me samo MOJA ekonomija. n’est pas?
dakle, treba samo svako za sebe, da pokaže kako on misli da treba, da bude jednom rečju, primer. puno malih pojedinačnih promena donosi veliku. nimalo nije teško. prima se svuda, čak i u srbiji.
živi bili!
-
- Comment Feed for this Post
…ovo je ovde Balkan, zemlja iz sna…