tunel1Sutra popodne  idemo u Novi Sad u vazdušni tunel.  U celom svetu postoji oko 40 vazdušnih tunela koji su u funkciji i još 10-tak koji su ili u izgradnji ili su prestali sa radom iz različitih razloga.  Imamo sreću da je naš drugar Jokas, koji inače radi i živi na Novom Zelandu, jedan vazdušni tunel napravio i kod nas.

Više para, više i muzike, tako da jedan dobar tunel može da košta i preko milion dolara. Mogu biti otvorenog i zatvorenog tipa. Zatvoreni su obično i veći i bolji, ali zato i mnogo skuplji i za izgradnju, ali i za korisnike.  Ovaj nije ni veliki, ni budžen, ali najvažnije je da služi svrsi.

Vazdušni tunel se koristi  za obuku padobranaca, kako osnovnu, tako i naprednu. Instruktor se nalazi pored osobe koja lebdi na vazdušnoj struji i koriguje njen položaj kako bi se za što kraće vreme navikla na uslove u kojima se izvodi slobodan pad.

Za učenje slobodnog pada je daleko isplativiji od skoka iz aviona, pošto letenje traje jedan minut u kontinuitetu, a tri minuta ukupno, što je isto kao i tri skoka sa visine od 3500 metara, a instruktor je uvek tu da pomogne u korigovanju eventualnih grešaka. Ova mogućnost nije rezervisana isključivo za padobrance, već i za sve one koji žele da osete lepotu slobodnog pada.

Što znači da ću za 10 minuta u tunelu naučiti više nego za 10 skokova sa 3000m. To koliko sam ja oduševljena ne mogu ni da objasnim, a da li ću oduševljena ostati i posle posete tunelu, videćemo.  Bićete obavešteni u svakom slučaju.

Ne znam samo kako do sada nisam postavila ovaj snimak. Uživajte.