Snimak iz vazdušnog tunela

Deda tu je jedino mesto gde može da se sedi, na toj platformi, a ja nisam smela da ostavim Marka da bih ušla unutra. Drugi put ćemo ići bez dece, pa će snimci biti odlični, a razmišljala sam i da jednu kameru postavim na jedan od ovih stubova. Pošto je širokougaona, samo kliknem dugmence i kuliram. Biće bolje drugi put.

Nastavnici su se doooobro produvali, isčistili su sinuse za celu godinu.

Moj vrat je dosta bolje, ali sam ustanovila da mi je izgleda naprslo jedno rebarce, pa mi je sada to veća muka, ali ne brinem, jer sve će to da proći za nedelju, dve.

Jebeno Pametni bilo mi je zadovoljstvo, nemaš se na čemu zahvaljivati.

Hvala Deda još jednom. Oporavljam se lagano, biće sve na mestu za neko vreme.

Prokko u pravu si da je ovo odlično za početak i razbijanje straha. Ako hoćeš možeš sa nama u NS kad budemo išli sledeći put, jer ne “pale” mašinu za jednog čoveka. Sledećeg petka smo u Subotici na takmičenju, pa onda verovatno idemo onog tamo petka, pošto subotom i nedeljom skačemo.