Don't give up
Nebeski balet
Ko nije probao makar samo da iskoči iz aviona, ne može ni da zamisli koliko je ovo teško. Teško je održati najobičniji stabilan položaj, a ovo je već prava umetnost. Uživajte!
-
-
#13 written by zelenavrata 3 years ago
Pre nekih 15 godina, recimo, ne secam se bila je 90 i neka, kod mene u kraju je bila przionica kafe. Tu je radila jedna preslatka devojka, kupujuci redovno kafu kod nje, pocesmo da pricamo, bila je sama, ne secam se godina njenih, recimo 20 i neka, nema decka, ne moze da nadje nista normalno…Proslo je neko vreme, nisam je videla, da li je bio njen odmor ili moj, nebitno, uglavnom videsmo se i njoj kez od uva do uva, pitah je sta se to lepo desilo. Kaze da je isla s roditeljima na plac da se odmori od beogradkse guzve, da uziva u miru i tisini, ne secam se gde bese plac, nadomak Beograda cini mi se, i kaze leskarila ona tako neko popodne, zadremala u ljuljasci kad je probudi nesto, pogleda a ono lik sa paraglajederom sleteo u njeno dvoriste. Smejase se, kafica, picence…smuvase se. Kasnije su se vencali, secam se da su dobili cerkicu i onda se radnja zatvorila, i ne znam vise nista o njima. Ali sam upamtila pricu kao neverovatnu a znam da je istinita. Sta je sudbina a?
Kao da je on znao da ce upasti kod zene svog zivota u dvoriste a ona da ce upoznati coveka svog zivota koji joj je upao u dvoriste?!
Nikad se ne zna odakle ljubav dolazi, ova je pala s neba, i otada verujem u cuda!
Mozda je off ali setih se ove pricice, pa da je podelim s vama, leteca je i lepa -
Ova dama i nije baš mnogo mlada, samo je dobro istrenirana i super izgleda iz tog razloga. Inače da bi se skočio prvi skok treba da imaš najmanje 16 godina, ali ti tada treba potpis roditelja. Sa 18 se već skače bez potpisa.
S obzirom da imam priliku da redovno poželim dobrodošlicu novim đacima, stekla sam utisak da mlađi samo žele da probaju, retko ko se zadrži, mislim na te do 20 godina. Skoče jednom, “oduševe” se i više se nikad ne vrate. Čast izuzecima, kojih uvek i u svemu ima.
-
#27 written by Devojcica koja ce postati ptica 3 years ago
Divno pises.Osjecajno i zivotno:)
Ovaj balet me je ostavio bez daha.Za mnoge stvari rekoh uradicu bez cekanja,dok sam jos u dvadesetim.Medju njima je i ova:).Zanima me, tehnicka izvedba ovih pokreta.Na snimku izgleda kao da mlada dama(zaista je mlada,ovakvi ljudi to moraju ostati duhom cak i u devedesetim:)) uopste ne pada,nego odrzava konstantnu visinu u vaduhu manje vise:)Moze li se malo usporiti brzina kojom se padaa uzitak produziti?:)Sem tezine uticu i pokreti tijela,je li tako?Sta jos?Bez obzira na sve tehnike kojom se sve to snima i montira,razmisljam kako takav jedan covjek sem godina vjezbe mora imati vrhunsku ravnotezu sam sa sobom psihicku i fizicku,mora voljeti zivot,osjecati ljepotu da bi je mogao drugima prenijeti.Vjerujem da je ova zena i na ‘zemlji’ neiscrpni izvor energije i pozitive i da sto god dodirne ‘okrilati’.:)
Reci mi,kakve se zvanicne statistike da se padobran ne otvori,i moze li se taj rizik svesti na zenamarljiv ili ravan nuli?:)
I tako..nastavicu sa pitanjima neki drugi put,ionako ih je previse:)
Zelim ti da ‘letis’ i ostanes poletna,i uzivas u zdravlju i porodicnom ‘gnijezdu’ koje je ipak navisi i najznacajniji vrh do koga se leti,i u kome se najbolje odmaraju ponekad umorna od svega i svacega nasa srebrna ‘krila’:) -
Dobro došla Devojčice. Drago mi je da si svratila.
Mnoge stvari i treba uraditi bez čekanja, ali za većinu stvari nikad nije kasno. Što pre to bolje, ali to i nije neko pravilo u padobranstvu.
Devojka sa snimka je, godine kada je ovo snimljeno bila šampion u disciplini freefly, a te iste godine treće mesto je uzela baka od šesdeset i nešto godina, koja je padobranstvom počela da se bavi sa 63 godine. Kada je izgubila sina, rešila je da počne da se bavi nečin opasnim u nadi da će možda poginuti, jer nije mogla sama da se ubije. Tako je izabrala padobranstvo. Skočila, ostala živa naravno, zavolela i nastavila dalje, tako da je za par godina osvojila to treće mesto. U međuvremenu je izgubila želju za smrću i dobila veeeeliku želju za životom. Padobranstvo pruža novi pogled na život i sve što nas može zadesiti u njemu. To što na snimku izgleda kao da ona održava konstantnu visinu je umeće snimatelja koji sve vreme pada u ravni sa njom. Inače lete jako, jako brzo. Može se leteti i brže od 200 na sat.
Ravnoteža je jako bitna u vazduhu. Da se ne bi nekontrolisano vrteli i tumbali, mora da se održava ravnoteža. Tačka potiska treba da je uvek na istom mestu, a ruke, noge i glava, celo telo da bude usklađeno. To se uči kao i sve ostalo u životu. Bezbednost je uvek na prvom mestu. Šanse da se padobran ne otvori su gotovo jednake nuli. Kod đaka koji skaču na gurtnu, “static line”, to je gotovo nemoguće. Postoje neke solucije, ali samo u teoriji. Padobran se otvara na samom odvoju od aviona. Ako dođe do neke nepredviđene situacije, padobranac ima rezervni padobran, a ako iz nekog nenormalnog razloga nije u situaciji ni njega da otvori, na padobranu ima bukvalno mali kompijuter, “automat”, koji na određenoj visini i pri određenoj brzini sam otvara rezervni padobran.
Kod padobranaca koji sami otvaraju padobran, takođe postoji i rezerva i automat.
Tačne statističke podatke ne znam, ali nesreće se događaju kao i u svemu drugome. Svakodnevno ljudi ginu u saobraćaju u padobranstvu retko, tako da je po meni veći rizik voziti se, nego skakati iz aviona. Da bi se neko ozbiljno bavio padobranstvom, a da pri tom vodi i normalan porodični život, treba stvarno puno ljubavi i razumevanja. Tako da je porodica pravo i jedino gnezdo iz koga se poleće i na nebo i u život. Hvala ti na lepim željama, a sa pitanjima možeš nastaviti koliko god hoćeš, nije ih previše. -
- Comment Feed for this Post
Prava carolija! Divno si to sve ukomponovala, muziku i pokrete. Kako sve izgleda lako i neverovatno, da to sve izvodi u padu. Svaka cast mladoj dami, gimnasticarki, balerini, padobranki. I tebi Ivana, sto si nam to sve docarala!