Mama na cilju

Italija ko Italija. Šta ja tu imam da pričam, a da već nije ispričano o ovoj zemlji. Sve je već rečeno. Putovanja i onako obeležavaju ljudi koje upoznajemo, a ne mesta gde ih srećemo. Povod našeg putovanja u Italiju je bio Svetski Kup u padobranstvu. Skupila se padobranska elita u skakanju na cilj i mi sa njima.

Maja

Inače sam vrlo druželjubiva osoba, tako da sam stekla puno prijatelja. Bartok, Maja, Viktorija i Stefan, mislim da nema kome nisam pričala o njima. Tako da ću sa njima i da počnem ovu priču.

Kada sam ih prvo ugledala, pomislila sam da im nikako tu nije mesto, ali kako je vreme prolazilo i kako smo se više upoznavali, postajali su mi sve draži i celo ovo putovanje bi bilo baš bezveze bez njih. S obzirom da smo u Srbiji ostavili četvoro dece, nije ni čudo što su moji novi prijatelji deca. Bartok ima samo dva meseca, Maja ima dve godine, Stefan 15 meseci i Viktorija tu negde.

Bartok

Bartok i Maja su brat i sestra i iz Poljske su. Mali batica još uvek sisa i prvo što sam pomislila kada sam ga videla sa mamom, je da ona baš i nije pri pameti. Tamo smo kampovali, a oni poveli tako malu bebicu. Nisam tada znala kako je njegova mama, mnooogo dobar padobranac. Mislila sam da uopšte i ne skače. Kad ono… Presvuče ga, podoji ga, spakuje padobran dok joj “pomaže” Maja, skoči iz helikoptera i ubode keca, nulu, najviše šest i kaže “ooo it`s too much for me”! Onda trčkara tamo ovamo sa njima, sluša šta joj trener priča, dok u isto vreme sprema nešto da jedu. I tata je padobranac, ali se nije pokazao tako dobro kao mama. Pored svoje dvoje dece, oni su poveli još dvoje, od njene sestre. Ma veselje totalno! Bartok i Maja jesu postali moji prijatelji, ali njihova mama je postala moj idol.

Viktorija i njen tata

Viktorija je ko šećer. Njena mama je padobranac, a tata nije. Njen tata je jedna duša od čoveka, a pritom je i flegma. Osoba kojoj je sve ravno do … i oni su Poljaci, tako da je njemu mnogo daleko to ravno. Ove dve do sada pomenute mame su najbolje drugarice, tako da je ovaj tata, kad one odu na skok, čuvao svu decu, hranio ih, šetao po livadi, igrao se sa njima… Ma prosto rečeno čuvao čovek decu, a da ga ja nijednom nisam videla iznerviranog, ljutog ili nešto nezadovoljnog. Samo se smeškao i kulirao. S moje tačke gledišta, živeće najmanje sto godina.

Stefan

Stefan je padobransko dete, rođen verovatno iz ljubavi koja se rodila na nekom od ovakvih takmičenja. Roditelji su mu padobranci, tata mu je Nemac, a mama Poljakinja. Jedan dan je stariji od našeg Marka i verujem da će se već negde, njih dvojica sresti. Ako ne kao deca, onda sigurno kao konkurencija za dvadesetak godina.

Marko, Stefanova buduća konkurencija

Drugi put o Brazilcu Marselu (Marčelu) i njegovoj dragoj Marseli (Marčeli), o onoj negde pomenutoj oluji, o kupanju u “frižiderski” hladnoj vodi, o pivu i mleku, o vinu i večeri, vatrometu i žurci, o Ester iz Londona i Srbima koji London videli nisu i još koje čemu, drugi neki put.