Tehnike kojima se zlostavljač koristi

I deo – Glavne osobine zlostavljača 

Nastavak…

Da bi svoju žrtvu držao pod kontrolom, zlostavljač upotrebljava više „tehnika“.

Jedan od načina je nametanje krivice. Žrtva je kriva za sve i svašta. Kriva je za mnoge stvari koje su se dogodile, čak i za one koje tek predstoje: „Ne bismo živeli ovde i ovako da si ti onda… “, „Imali bismo mnogo više, da si ti onda uradila… “, „Onda si mislila i uradila tako, pa sada ispaštaj zbog toga, nisam ti ja kriv.“… u nedogled. Žrtvi se pruža nada da ukoliko dovoljno pati zbog toga i prizna svoje greške, možda sve to maltretiranje jednom i prestane.

Ponižavanje je tehnika kojom zlostavljač svoju žrtvu dovodi u položaj u kome počinje da sumnja u sebe i svoje vrednosti. Vremenom gubi osećaj lične vrednosti i samopoštovanja. Ponižavanje koje se često dešava, neminovno kod žrtve izaziva traume. Žrtva gubi volju da se posveti sebi. Počinje čak i da veruje zlostavljaču. „Kakva si, pogledaj se samo… zar sam se ja za takvo čudo oženio?“, „Ništa ne umeš da uradiš kako treba, sve ja moram.“, „Gadiš mi se, pa tolike žene su rodile decu, pa nisu tako propale kao ti“, „Koliko god da si se trudila, ovo ništa ne valja.“, „Nikakva si majka, domaćica, žena…“, „Sramota me je od tebe.“, „Glupa si…“, „Ne razumeš se ti u to, ćuti pametnija si kad ćutiš.“… u nedogled.

Na ponižavanje se nadovezuje nametanje kompleksa. Omalovažavanje i kritikovanje svega što žrtva radi i kako izgleda. Ništa nije dobro, ništa ne valja, sve je glupo i bezvredno. Zlostavljač ne razmišlja o tome da li je to stvarno dobro ili loše, već samo kako što više da ponizi žrtvu i u njoj „probudi“ što više kompleksa.

Zastrašivanjem se zlostavljač koristi kako bi žrtvu držao u pokornosti. On se trudi da pronađe slabu tačku kod žrtve, kao kobac traga za njom i kada je pronađe, nema povratka. „Ti si uradila „to i to“, kako te samo nije sramota, rećiću svima.“. Bez obzira o čemu se radi, to je nešto što je žrtvina slaba tačka, nešto što ona ne želi da se sazna ili je u pitanju neko ko je njoj jako važan u životu, neko koga neizmerno voli.

Ako uzmemo  u obzir da svaka majka voli svoju decu, zlostavljač će se najčešće okrenuti ka njima, ako ih ima u tom odnosu. „Odvešću ih, nikada ih više nećeš videti.“, „Takva kakva si luda, deca će mi na svakom sudu pripasti.“, „Zatvoriću te u ludnicu… povratka ti nema, ako nastaviš tako.“, „Ko će tebi verovati?“…

Ono što zlostavljač koristi kao zastrašivanje, može da se tiče lično nje ili ljudi iz primarne porodice, otac, majka, braća, sestre… Ona kao osoba koja je već ponižena i kojoj je nametnuta krivica, ne razmišlja više kao „normalan čovek“, pa zastrašivanje u ovom obliku daje svoje rezultate, negativne naravno.

Zlostavljač je spreman u svakom trenutku da sve ono što zna o vama iskoristi i uplaši svoju žrtvu što više. Zastrašivanjem se služi da bi svoju žrtvu potpuno kontrolisao. Znači žrtva je već kriva, ničemu ne vredi, propala je i nema joj spasa, jedini oslonac u životu joj postaje zlostavljač.

Izolacija iz društvenog  života je još jedna tehnika koju zlostavljač nameće svojoj žrtvi. Ograničava joj se fizičko kretanje van kuće, a kontakt sa članovima primarne porodice, prijateljima, kolegama se svodi na minimum.  Ovakav vid izolacije zlostavljač vrlo retko vrši direktnom zabranom. Vremenom žrtva koja sasvim normalno ima neki društveni život, sama pristaje na izolaciju, jer posle dolaska kući uvek trpi neko zlostavljanje, bilo fizičkog ili psihičkog tipa, tako da vremenom sebe dovodi u samoizolaciju.

Žrtva postaje potpuno zavisna od zlostavljača kada dođe u situaciju da finansijski postane potpuno zavisna od njega. Za početak joj bude uskraćeno da samostalno zarađuje za život, tako da vremenom zadovoljenje svih osnovnih potreba za hranom, odećom i ostalim potrepštinama zavise od „gazde“ u kući.

Najveću strepnju zlostavljač ima od toga da žrtva slučajno ne progovori i otrgne se kontroli. Iz tog razloga koristi svaku priliku da žrtvu u javnosti prikaže kao osobu nižu i manje vrednu, čijim se postupcima i rečima ne može verovati, a ne retko i njeno mentalno zdravlje dovodi u pitanje. Nameštaljkama i lažima se koristi da bi u društvu pokazao svoju zabrinutost i brigu za njeno zdravlje. Tako da i ako bi žrtva odlučila da progovori, on imao argumente za njeno „čudno“ ponašanje i priču.

 

Nastavak sledi…

2+

Comments

comments

Comments

  1. By veshtichanstvena

  2. By Violeta

  3. By veshtichanstvena

  4. By boljizivot

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *