Naše male kopije

Posto sam ja bila drugacija od moje sestre, hocu reci divljija, nisam volela da me maze, ljube, nisam volela da me vide da placem kad me tuku, volela sam da lazem zato sto su bili strogi, dala sam decu u jaslice i obdaniste, moja mama je to sve tesko podnosila i rekla mi je: Da bog da imala dete kao sto si ti! I, ispunila joj se zelja!!! Nije bas, bas ista, ali 95%. Sada tek vidim koliko je moja mama patila, ali razumem moju cerku, jer radi isto sto sam i ja. Jedino sto me nije lagala, ali ni ja nisam bila stroga kao moji. Postujem to sto ne voli da se ljubi, ali posto ne zivi u NS, ne vidimo se bas jako cesto, onda je zgrabim i na brzinu poljubim, svaki 5. ili 6. put kada se vidimo. Cisto da se malo zadovoljim. Baj d vej, ja sam moju decu cmakala i grlila i mazila, a moja sestra, koja je bila jako velika maza, to sve nije radila svojoj deci. Cudo! Stvarno su nase kopije, nema sta!