Naš mali novi drugar Laza

Dok većina kuka na vrućinu “kad joj vreme nije”, ja uživam. Samo da potraje što duže. Kad bi moglo ovako do novembra, najsrećija bih bila. Ljudi nalaze razne načine da se rashlade, ali šta da radi mali napušteni “pasić” na +38C, sam jadničak na osunčanoj velikoj livadi bez imalo hlada? Ako namerava da poraste u velikog pametnog psa onda krene za Edijem i Edi ga dovede gde treba. 🙂

Mukica nema više od mesec dana i sigurno bi bez majke danas na ovoj vrućini, završio svoj maleni život. Mame, braće i sestara nigde na vidiku, ali je zato video velikog, dobrog Edija i krenuo za njim, tata ga je uzeo u ruku i doneo kući.  Nezvanično smo mu dali ime Laza. Onda malo rashlađivanja u kadi, malo mleka, malo vode, upoznavanje, njuškanje, igranje i onda spavanjac.  Edi se pokazao kao jako dobar i brižan “tata”, zaštičnički nastrojen.

Presladak je naš novi maleni drugar, šta ćemo sa njim ne znamo, samo ga sigurno nećemo baciti na ulicu, a koliko volimo pse možda će nam uskoro trebati kombi i kuća sa dvorištem, u stvari dobro bi nam napokon došla ta sedmica na lotou. 😀

Drugarstvo, ljubav i vernost se ne kupuju, zasluže se.


0

Comments

comments

Comments

  1. By Verkic

  2. By dally

  3. By stevo

Leave a Reply