Štrajk protiv same sebe Archive

Nije hvali, nego fali!

Kada su Marko i Ana krenuli u prvi razred na našu veliku sreću su „upali“ u odeljenje koje je pripalo učiteljici Radi. Ana je imala 6 godina, godinu dana je ranije upisana, Marko je bio još uvek detinjast, imao problem da izgovori R i još po koje slovo, ali su uz svesrdnu pomoć svoje učiteljice

Malo mi se sve smučilo. E baš nije, ima da bude onako kako ja hoću!

Ne spavam noćima k’o sova, ubih se od razmišljanja, a da me pita neko šta mislim ne bih umela da objasnim. “Malo mi se sve smučilo.” je rečenica koju sam isuviše često koristila, onako sama za sebe, šapatom, pa sam rešila da je izbacim iz upotrebe. Prosto nemam prava da se ništa bedačim, nikada. Ma

Add New post 2 – 100 evra

Juče ladnije od leda zatražim od tviteraša 100 evra na zajam do ponedeljka, četvrtak je bio. Ti meni 100 evra, ja tebi u ponedeljak vratim 150. Niko me ozbiljno nije shvatio, a ozbiljna sam bila. Načisto. Mislim se, da li ljudi nemaju, oni koji imaju, misle da neću da im vratim ili prosto ne žele

Add New Post – Za početak

Znate… nije mala stvar tri meseca živeti u današnjem svetu, bez ikakvih vesti. Tačnije 92 dana. Možda sam ih u nekim trenucima čak i malo ludo izbegavala. Ono kad uđem u dnevnu sobu, idu vesti, a ja stavim prste u uši i počnem da blebećem “bla, bla, bla… meeeenjaaaaj, menjaaaaj… !” I bez obzira na

“Bagaš mi oči!” :)

Prošlo je više od nedelju dana kako nisam ni pogledala svoj blog. Jutros sam se probudila sa nekom prazninom u sebi. Kao da mi je nešto oduzeto. Pokušala sam da se setim šta sam to sanjala, pa mi se taj osećaj usadio, uspela sam delimično da se prisetim, ali nije to to. Nedostaje mi pisanje.

Rešila sam i tačka !

mislim da sam na dobrom putu da rešim sve svoje probleme… rešila sam da dva tri komada, koji se zovu ljudima prokunem, jer su me zajebali i sjebali mi život i poslovne planove… da jednom razbijem nos, slatko… da odem na more što pre… da kupim plac i napravim kuću, ko zna kako, ali sam

Kako je moj muž postao udovac?

Što ovo ne bi stavili pod “umetnička sloboda”?… Post za malo objavljen 20. februara, 2012. Često se ljudi pitaju kako li je to kada umremo? Postoji li nešto posle smrti ili eto tako samo nas predaju zemlji i nema više ništa? Ništavilo. Pojedu nas crvi i koje kakve bubetine i to je to. Danas je

Baš mi dobro stoji golotinja

Ma boli me dupe za svetsku ekonomsku krizu i za sve one koji jedva čekaju da me ispljuju. Zadnji dinar ima da dam na provod i dobro zezanja, jebe mi se za račune. Nemoj da se nađe neko “pametan” da mi drži slovo o tome kako narod nema leba da jede, a ja hoću da

Ništa nemoj da se čudiš…opraštam, ali ne zaboravljam…

Bez imalo skromnosti ću da kažem, da bi svaki pravi muškarac bio lud kada ne bi mene poželeo za sopstvenu ženu. Bez po šale. Perem, peglam, kuvam, čistim, pušim, pijem, bijem, krečim, borim se, ratujem, pomeram stvari za stepenik više, držim auspuhe trudna, a ne trudna mogu mnogo više, guram kola kad treba, izvlačim ih

Uskomešane misli

Dugo ništa nisam napisala. Nije da nemam šta da kažem, nego nekako mislim da sam do sada rekla toliko toga, pa bilo šta da se desi, oni koji redovno čitaju moj blog znaju šta bih rekla, a oni koji ne čitaju svejedno im je šta mislim o nečemu. Ispraznila sam se. Ono o čemu bih

Šta posle svega?

Šta ćemo onda, kada mi srce prepukne? Puf…Tras…Cangr… Koliko toga se sakupilo u tom mom malenom “srcetu”? Ko će meni da pomogne da sve to razvrstam, da napokon neke stvari shvatim, uhvatim i doznam, a tiču se njega? Srca mog. Niko, sem mene same. Znam da se tu unutra krije nešto nedokučivo, što nema veze

Uputstvo za upotrebu korpe za veš i još ponešto

Svašta nešto ne volim da radim, ali ipak radim, jer volim da mi bude lepo i čisto u kući. Da, da, pričam o kućnim poslovima. Ne volim da perem sudove, pa smo zato kupili mašinu za sudove. Onaj koji je izmislio zaslužuje nagradu za životno delo. Pametna je za sve pare. 😆 Kada imate mašinu