Srbija Archive

Sentella – reklama plaćena sa 100g buba, crva i kilo čipkastih rezanaca

Verujem da mnogi od vas gledaju Nacionalnu i Diskaveri i ona razna preživljavanja po zabitima ove planete. U tim emisijama ljudi silom prilika ‘vataju bube, crve, žabe, krabe, puževe, zmije, kojekakve živuljke i jedu ih. Jedu ljudi, jer im je cilj da opstanu. U redu. Pojela bih i ja, čisto da osetim taj ukus, na

Nije hvali, nego fali!

Kada su Marko i Ana krenuli u prvi razred na našu veliku sreću su „upali“ u odeljenje koje je pripalo učiteljici Radi. Ana je imala 6 godina, godinu dana je ranije upisana, Marko je bio još uvek detinjast, imao problem da izgovori R i još po koje slovo, ali su uz svesrdnu pomoć svoje učiteljice

Upakovana nostalgija – Diaspora bez J

Upakovana nostalgija – sam pogled na ovaj naziv meni natera suze na oči. Sposobni su otišli. Stegli srce, spakovali kofere, pozdravili se sa dragim ljudima koji ostaju i otišli u svet u potragu za boljim životom. Ne nisu ovo ljudi koji su „najpametniji kako treba živeti u Srbiji, što dalje od Srbije“, već ljudi koji su

Ma kome ja to pričam?

Zar vas stvarno nije sramota da u zemlji u kojoj bukvalno ljudi umiru od gladi pričate o zdravoj ishrani? Jede ko šta ima, za šta se snađe i kako se snađe, ako se snađe. Još odavno je tako. Mnogi trpe gladni, jer su mladi ili još uvek zdravi, pa mogu da izdrže s jednim obrokom

Zbogom drugari, plavo vam nebo bilo :(

Znam da nisam rođena za velike stvari. Ja sam samo laprdalo, koje ume i zna da pokrene ljude, makar na razmišljanje. Majka troje, šestoro dece zbog kojih ne spavam, koje ne umem više da nahranim, ali sam od njih napravila borce koji i sa tacnom šećera i malo hleba ima da žive. Ima da žive

Plavo ti nebo bilo, laka crna zemlja i izvini

Ceo dan razmišljam o ženi pilota koji se ubio. Ne mislim o njihovoj deci, ne usuđujem se, mada je njima naneta najveća nepravda i nesreća. Ne mogu toliko daleko da idem, ali u njenu kožu mogu da se stavim. Rekla sam i reći ću opet da koliko god da je bio častan i pošten čovek,

Pomozimo jedni drugima – Jedino nam to preostaje

Priče o nemaštini, gladi, bedi, rasturenim porodicima, porodičnim svađama i ubistvima me više ne dotiču i ne uznemiravaju. To ne znači da sam postala bezdušna i da sam oguglala na sva dešavanja oko sebe, već sam samo šire otvorila oči i postala svesnija. Od toga što nas svakodnevno mediji obasipaju tragičnim, srceparajućim, šokantnim događajima iz

Otvoreno pismo trenutnoj vlasti i svim ranijim vladajućim govnima… u ime očuvanja prirode

E ne dam i neću da me bilo ko izrabljuje i koristi zato što možda pomisli da sam u bezizlaznoj situaciji, pa ću da pristanem na bilo šta. Pre ćemo da živimo na ‘lebu i soli, dok ima ima, nego da pogazim sebe, svoju porodicu i decu. Pa pizda li vam materina, da vam pizda.

“Ono što se onda desilo… ” – Šta li je sledeće, majku vam netalentovanu?

Kad mi tamo, a ono međutim… Najnovija bitka za posete i zaradu kojeg dinara, po kojekakvim sajtovima, „… a ono što se onda desilo, oduzeće vam dah.“ Nije mi samo jasno kako nekog nije sramota da napiše takvu rečenicu, pa ne bih je napisala da mi život od toga zavisi. Ne bih kliknula, pa da

Kako sprečiti zlo da nam otima decu i zavija nas u crno?

Svi smo mi ljudi iako postoje oni koji ne zaslužuju da ih zovemo ljudima, jer svojim delima dokazuju suprotno. Mnoge stvari koje čovek može da učini, nijedna životinja ne bi. Podelili se po društvenim mrežama, pa se svađaju i raspravljaju treba li uvesti smrtnu kaznu ili ne. Kao da će ta njihova rasprava bilo šta

Nisam kriva što je decenijama sve ostalo isto

Da i pratim sve novine i svaki dnevnik, kao što ne pratim, ne bih ništa znala kao što ni vi koji pratite, ne znate. Znate samo ono što smete da znate, tako da nam se svima isto hvata. Ne bavim se politikom, bavim se životom. S obzirom da se u Srbiji političari decenijama ne menjaju,

Prosveta u Srbiji – Osnovno i srednje obrazovanje, pametnih je sve manje i manje !

Čitam knjige i poneki blog, slušam muziku i gledam filmove. Malo pišem u zadnje vreme. Postala sam potpuno nepismena, pored svih dešavanja oko nas. Možda zato što ih i ne pratim, ne znam. Naletim na blog jedne profesorke srpskog jezika, gde ona u jednom postu piše o zakonu, tj. o pravilniku ocenjivanja đaka u školi.