Snovi Archive

Priča o “Anđelima” :)

“Ivana dođi čas, hoću da te upoznam sa nekim.”, istrčavam iz auta, da na brzinu upoznam nekog, deca gladna ostaju u autu, jer brzo ću ja,  malo se nerviram od čekanja i od njihove gladi. Ne lažem nikad, priče ne umem da izmišljam. “Ovo je moja prijateljica (ne čujem ime), rođene ste istog datuma, a

Drugari srećna nam bila 2015.

Volim ove neparne godine. Oduvek su mi bile primamljivije. Parnima se predam i pustim ih da prođu. A idu. Neka ih. Srećan im put bio i hvala im za sve što su mi dale i uzele. Mnogo više su dale, jer i kada su uzimale, otimale, videla sam davanje. U iskustvu. Otimala sam ja. Neka

Uzdah koji olakšava dušu posutu plavim prahom

Probudim se jutros, otvorim lagano oči i prvo što mi se nekako samo  nametne je dubok uzdah. Sednem na krevet, spustim noge na pod, oslonim se laktovima na kolena, a glavu naslonim na šake, zažmurim, uzdahnem i polako počnu da se ređaju slike pred očima. San. To sam ja, ali nisam ja. Ne izgledam ovako

Čak, štaviše i pored svega, još jedan ostvaren cilj

Nekako je uobičajeno da se na kraju godine ili pred rođendan setimo da malo svedemo rezultate prethodne godine. Pravi planeri čak i spisak naprave, šta sve žele da postignu, kakav im je osnovni cilj za tu godinu, koji su sporedni, ali ništa manje važni… Čak! Iako nisam planer, ipak sam prošle godine i ja napravila

Lepa moja leteća krava, Deda Mraz i ja – istinita priča

Već sam vam ranijih godina pričala da je Deda Mraz moj dobar drugar. Svake godine pred sam doček Nove Godine kad svi zaspu, a on već razdeli sve poklone, onako srećno umoran i zadovoljan, svrati kod mene na čašu kuvanog vina i kolačiće, pa se opustimo i ispričamo za celu godinu što nismo. Mnogo volim

Na dva točka, bez motora, oko celog sveta

Pre neki dan sam po preporuci jednog čitaoca svog bloga, koji se slučajno zatekao kod mene, svratila na jedan drugi. Hvala ti Vlado. 🙂 Slučajnosti ne postoje. 😉 Zaista retko kada u životu sam ostala bez reči, sada jesam. Imala sam veliku čast da za jednu noć pročitam taj blog koji postoji od marta, 2010.

Spavanjac…

  Dragi i ja od jutros igramo bilijar, gledamo slike i snimke sa zimovanja i pričamo. Šta nam drugo i preostaje? Živeo skajp. Sneg, zezanje, skijanje, jurcanje i naravno spavanjac. Slatko spavanje ko nigde i nikad pre. Ana i Aleksa su najveće face. Aleksinih poznatih 20 minuta. Odspava čovek i onda je kao nov. Ana

Ima Srba i u Zanzibaru :)

Nemam pojma u kakvoj ja to zemlji živim, još manje mi je jasno zašto sam još uvek ovde? Tu sam gde jesam, šta ću. Smisliću već nešto, ništa u životu nije slučajno, pa se verovatno isto tako nije slučajno pojavio čovek koji živi i radi, šta mislite gde??? Baš u Zanzibaru. Dočekam Ivana na aerodromu

Aukcija slike Save Stojkova – #ZajednoZaZvezdanu

Pored toga što je Sava Stojkov jedan od naših najpoznatijih i najcenjenih slikara, on je pre svega veliki čovek. Jednu od svojih slika je poklonio za aukciju od koje će sav novac biti upućen maloj Zvezdani Jurica za lečenje. Sve detalje ove aukcije možete pogledati kod Verke na blogu, a nama blogerima i svima ostalima 

Vrelo Ždrelo

05. juli, 2011. Posle svega, napokon spavaš na pola metra od mene, a ja još uvek ne verujem, još uvek nisam sigurna da je sve ovo istina, ali čujem kako dišeš tu blizu mene, ravnomerno, spokojno, mirno spavaš. Ja ne mogu. Čekam 2 i 15 da te probudim, tvoje 15 do 5. Znači nemoj da

Čistiš, pereš, brišeš, peglaš, slažeš, ribaš, kuvaš…na kraju kad pogledaš ????

Stvarno nema smisla. Jebo život. Stalno neki klinac ideš, čistiš, pereš, brišeš, peglaš, slažeš, ribaš, kuvaš i onda kad pogledaš kao da ništa nisam ni radila. E smrklo mi se. Treba bre četiri žene da odrade sve ovo. Bez po’ šale. Smoki, grisine, sokovi, čokolade, sladoledi, čaše, tanjiri, prašina, mrve, veš…znači samo treba da idem

Petak 13. – Ivana na 365

Rano sam naučila i shvatila da sam jedinka potpuno nezavisna od celog sveta koji me okružuje. Svako ima svoj život i svako od svog života ima pravo da napravi ono što želi. Izbor je na nama, ljudima. Mnogi misle da sam malo naopaka i neko ko je malo „na svoju ruku“.  To su obično oni