Padobranstvo Archive

Lopurde i problem sa mojom desnom rukom – Muke moje niko ne zna :)

Izgleda da sam postala potpuno hladnokrvna na napade kojekakvih budala, ludaka, dokonih i beznačajnih ljudi, koje boli istina kada im se kaže. I ceo dan se radujem zbog toga. Zbog sebe i ljudi oko sebe. Postala sam kul. Kažu da nije lako promeniti se, a ja sam uspela. Da me je recimo, prošle godine neko tako

Moj prijatelj Aca – uhapšen!

Ne serite bre više po tim društvenim mrežama, nek’ je on nama živ i zdrav! Mada kad mu prebroje rebra… samo da ne prođe kao imenjak mu svojevremeno. Bog neka ga čuva.  A zbog vaše lažne podrške i jeste čovek tamo gde jeste. Dali ste mu krila koja nema. Nije imao dovoljno pameti da se

Glas za spas !

Ne predstavljam Kurir, Blic, Telegraf, Alo, RTS, Pink, Prvu, Drugu… nemam pojma koji više sve postoje? Na kraju krajeva ja nikako nisam takav tip “novinara”, tako da za mene posla nema, e i neka ga nema. Ja predstavljam sebe i svoju porodicu, kao i sve drugo o čemu sam ikada ovde pisala, što nas predstavlja.

Padobranstvo i letenje – jeste sreća

  Danima sam beskrajno tužna zbog tragedije koja se desila u Banja Luci. Nisam poznavala sve momke koji su stradali, većinu  jesam, što je nebitno za moju tugu, za izgubljenim mladim životima. Ne znam koga mi je više od njih žao, da li ovih koji su „osetili“ nebo ili ovih koji su želeli da ostvare

ParaSail – leteća deca :)

Kada sestriću za 12. rođendan poklonite tandem skok sa 3000m, bude veliki problem šta mu pokloniti za 16., a niste u situaciji da ga “bacite” iz aviona, jer ste na moru. Zanimljiva zamena je bio ParaSail. Ostali su jedva dočekali da se i oni “uglave”. Nikola, Jovana, Jana, Marko i tata su leteli, a Ana

Piloti i padobranci…

Nešto mu je zasmetala neka moja izjava, možda i nije, totalno nebitno, on mene unfollow na Twitteru, ja njega i gotova priča. Volim da čitam šta piše, tako da nikakve veze nema sve ostalo. Pročitam post o “pilotu” i još pre poslednje rečenice u tekstu sam znala da dotični gospodin iz priče nije pilot i

Edi se vraća kući

Divan dan juče. Skakanje na Jarku. Gledamo skok deca, drugar i ja. Edi se igra ispred nas. Uživanje. Skok je odlično prošao, lepo se osećam i baš se radujem, a onda… Pogledam livadu, nema Edija. Trava pokošena samo do pola livade tako da mislim da je možda otišao u dublju travu, pa ga zato ne

Bebe “ciljaši” – skok na cilj :)

Da bi momci padobranci postali dobri “ciljaši” neophodno je da od malih nogu vredno treniraju. Na cilj se umesto sunđera i palačinke, postavi mnoogo dobra riba i nema šanse da promaše. Ako dođe i do otkaza, rezerva im i ne treba, jer padnu na lepo i meko. Za početak nagrada im bude mlekce, a kasnije

Smirenje

Najlepši su skokovi u suton, kada sunce koje celog dana neumorno peče, počne polako da gubi bitku i da posustaje… Ovo je fotografija koja moje stanja duha dovodi do potpunog smirenja. Trenutak kada se sve razbacane kockice sklope u jednu savršenu. Uživajte u pogledu, pa makar i na ovakav način. Želim vam da makar samo

Moja MD faza :)

Ako je okarakterisan kao hejterski post, neka je. Idemo dalje. Nemam nikakvu potrebu da bilo šta više objašnjavam i pričam, sem da je koliko se meni čini, upravo završeni BlogOpen do sada najbolje organizovan i da je jedan od problema nas koji nismo bili tamo, to što smo propustili ono što je po meni i

Slava im i večno plavo nebo

S obzirom da živimo u Padinskoj Skeli i da nam se sa terase pruža pogled na Lisičji Jarak, nema šanse da proleti neki avion, zmaj, helikopter ili da skaču padobranci, a da deca to ne isprate pogledom sa terase. Tako i juče. Leti avion, a oni brže bolje na terasu, po zvuku aviona pretpostavljam koji

Retrospektiva

Jeste tu bilo nekih postova od mene i slika i svašta nešto u zadnje vreme, ali nisam zadovoljna. Prestala sam da odgovaram na komentare, to mi smeta, ali jednostavno ne postižem. Uglavnom sam prestala i sama da komentarišem vaše postove, ali čitam ih kad god mogu. Toliko o tome. Uglavnom većina ovo zahlađenje i kišu