Istorija jednog života Archive

Hvala vam!

Hvala vam! Vi divni dobri, dragi ljudi, koji me lično poznajete i vi koji nikada niste imali prilike da me upoznate, a volite me, jer ste osetili i znate da jesam dobar čovek, pa me prosto volite takvu kakva jesam, jer osećate da nema u meni ničega lošeg i zlog. Nemam čak ni lošu misao

Više se ni sebe ne bojim!

Verovatno ima veze sa Bogom, sa Anđelima, sa zvezdama, sa pravdom, sa nepravdom, sa sudbinom, sa karmom, sa zaslugama, sa gresima, sa praštanjem, sa dobrotom, sa Ljubavlju, sa nemanjem osećaja za mržnju, sa ne poželi tuđe, sa saosećati sa drugima, sa pomoći drugom u nevolji, sa plaćanjem svojih i tuđih dugova i grehova, sa dobro

Smrt kao deo života

To je deo života, ali muka mi je više od odlaska dragih ljudi, a izgleda da smo s godinama tek krenuli u taj deo, da ispraćamo, plačemo i tugujemo za onima koji odu zauvek. Ne može se čovek na to navići. Kad smo klinci tek tu i tamo čujemo da je neki deda umro, da

Malo nas je, al’ menjamo svet

Tužno mi je to što u ovo današnje vreme mnogi ljudi pristaju da budu ono što nisu, zarad nekog, nazovi opstanka. Malo je preostalih koji mogu, žele i smeju da kažu šta zaista misle o nečemu. O bilo čemu! Ne smeš danas ni o vremenskoj prognozi da pričaš. Odmah dobiješ otkaz. Zavisi ti posao, plata,

Deca – jedno, dvoje… nijedno, ma šta se koga tiče, svako lepo glavu neka nabije u “svoju šerpu”

Leto 2008. park, Tašmajdan. Ana bebica tri, četiri meseca, u kolicima guguče. Marko nespretno trčka tamo ‘vamo, oko 15 meseci ima, gledam samo da se negde ne ubije. Jana i Jovana jurcaju od klackalice do tobogana k’o u struju uključene. Nikola pred 13. rođendanom, kao najstariji balansira između velikih i malih, da ne izginemo u

Eight, Ej Ti!… Ejti… ime osmog člana naše porodice

Neki dan mi došlo da rodim još jedno dete. Ivan mi rek’o: “Ti si luda, beži tamo!” i pobeg’o. Posle kad sam promislila malo, u pravu je čovek. Srećom mu nije došlo da ima još jedno dete u isto vreme kad i meni, inače bi stvarno postali teška “socijala” bez socijalne pomoći, a u Srbiji

Aktivan život i tako to… ko razume, zna šta sam rekla…

Razmišljala sam da se prijavim za ovo Coca Cola „pisanje“. Sviđa mi se tema ove godine „Aktivan život“ i tako to. Sviđa mi se i Koka Kola kao piće, pa ma koliko pričali da je nezdrava, nisu ni pljuge zdrave, pa pušim. I još nešto… koliko ima pozitivnih reklama za Koka Kolu toliko ima i

Čak, štaviše i pored svega, još jedan ostvaren cilj

Nekako je uobičajeno da se na kraju godine ili pred rođendan setimo da malo svedemo rezultate prethodne godine. Pravi planeri čak i spisak naprave, šta sve žele da postignu, kakav im je osnovni cilj za tu godinu, koji su sporedni, ali ništa manje važni… Čak! Iako nisam planer, ipak sam prošle godine i ja napravila

Opasne misli

Pomisli čovek svašta. U besu i ljutnji svašta ume i da kaže i da učini, a u mom slučaju ponekad je dovoljno da pomislim. Plašim se svojih misli, jer često kad nešto pomislim to se i ostvari. Bukvalno. E sad, dobro je kada dobre misli imam, ali kad me neko “nagazi” kako god, to ne

Ne umem bolje da živim, ali umem bolje da uživam

Pred kraj godine svi nešto odlučuju, zariču se i sa novom godinom kreću u “nove pobede”, kao da pre i posle toga ništa ne mogu da preduzmu, nego baš tada. Kada otkuca ponoć, stara godina ode u prošlost i svi se nadaju da će se kao nekom čarolijom sve pokrenuti na bolje. Kad ono PRC!

Nisam znala da sam ovo htela

Malo toga mogu da promenim. Ono što je do mene, menjam i “teram” na bolje. Ne postoji nijedan način zaštiti se od medija. Pogađaju me stvari koje se dešavaju u našoj okolini, ali šta da radim? Mogu samo da laprdam po blogu i “mrežama” i to je sve. Da se nešto pitam, najradije bih digla

Post koji neće završiti u draft-u *73*

72 posta u draftu čuči i čeka, pa se pitam što? Zato što smatram da ima sve manje ljudi u Srbiji koji bilo šta čitaju, a još manje razumeju. U stvari u Srbiji je sve manje LJUDI. Uglavnom preživljavači i nasuprot njih su lopovi i prevaranti. Najvažnija je fora da li je neko postavio sliku