Avganistan Archive

Idemo dalje… biće bolje…

  Stigli smo kući sa aerodroma. Ispratili smo tatu. Upravo sada poleće avion. Pitam se jesi li zaista bio ovde? Kao da je sve bio lep san. Srećan ti put ljubavi. Idemo dalje, biće bolje… Volimo te najviše na svetu. Mi   0

Avanturizam… Charolija traži sponzora

Avanturisti… To vam je posebna sorta ljudi. Nije avanturista onaj koji obilazi svetske destinacije, smešten u hotelima sa 106 zvezdica, obezbeđeno mu sve od peškira u kupatilu, tople vode, masera, saune, kvarcovanja, preko, doručka, ručka, pa sve do večere uz prigodan folklorni program. To je klasičan turista. Po meni debil koga vodaju odavde tamo i

Moj prvi post… Marko

Jana je opet otišla na more, Jovana je juče otišla u Kraljevo, tata je malopre odleteo sa veeeelikim, lepim avionom, a Ana i ja smo ostali sa mamom i Edijem. Smanjila nam se ekipa. Meni baš i nije jasno koliko je to četiri meseca, pa mislim da će tata za čas posla da se vrati.

Vrelo Ždrelo

05. juli, 2011. Posle svega, napokon spavaš na pola metra od mene, a ja još uvek ne verujem, još uvek nisam sigurna da je sve ovo istina, ali čujem kako dišeš tu blizu mene, ravnomerno, spokojno, mirno spavaš. Ja ne mogu. Čekam 2 i 15 da te probudim, tvoje 15 do 5. Znači nemoj da

Slika na zidu jedne daleke sobe…

Krajnje je vreme došlo, kada umesto da pišem na blogu, pišem u svesku. Odavno to nisam radila i izgleda da je moj blog samim tim izgubio svoj smisao. Pre svega takvim svojim postupkom želim da ispoštujem ljude koje volim i koji vole mene i koji mi pre svega žele dobro, najbolje. “Nemoj Ivana, nemoj sada.

Potrajaće ovaj dan…

Kako samo brzo leti život. Prošle godine u ovo vreme sam napisala Samo malo… sastaviću se. Ivan je par dana pre toga otišao u Avganistan, deca i ja smo došli tog dana iz Kraljeva, jer smo pobegli od kuće da se ne pozdravljamo, spremala sam se da legnem u veliki krevet za dvoje u kom

Njuz net vest – na Charolijin način

Osoba koja je danas uhapšena, s uverenjem današnje vlasti, da je u pitanju Ratko Mladić, definitivno nije on, potvrđeno je današnjim najnovijim ispitivanjima. DNK analizom je utvrđeno da osoba koja je uhapšena ne samo da nije Ratko Mladić već i da je to neko ko nikada nije ni čuo za njega. Osoba koja je potpuno

When You Come To Me…Kad mi dodjes Ti

Nama… i svim drugarima koji su ostavili svoje žene, decu, devojke, prijatelje zarad nekog budućeg, bar malo boljeg života. Za sve te suze skrivene u oku, koje nikad ili retko kanu. Za ceo kamp, znaju oni koji i gde. Volim te… i znaš ti dragi “A kad mi dođeš tiiii…!” Pada noć puna strepnje nema

I miss you

Sedim u igraonici, pijem produženi s mlekom, ne smem pivo, vozim. Dečica se igraju, jurcaju tamo ovamo, srećni su, a ti…ti mi tek sada posle 15 dana nedostaješ. Možda mi se razmaže maskara. Da, sredila sam se malo, da ličim na čoveka. Možda će me malo čudno gledati ovi ljudi koji sede za susednim stolovima,

Celu noć i celi dan…i tako dan za danom

Ko je lud, ko nije, pojma nemam. Ja sam verovatno na dobrom putu da me proglase za skroz ludu. Ma baš me briga, a i baš bih volela da vidim ko je taj koji bi se usudio da mi udari taj pečat.   Znam samo da sam odvozala svoju prvu veću vožnju do Kraljeva. Iz

Kad porastem biću tramvaj

Jutros sam vozila svoj prvi čas. Opet sam neki đak prvak. Možda se neki od vas i začude, ali da… ja još uvek nemam vozačku dozvolu.  Odličan sam suvozač, ma da me svako poželi. Po mojim kriterijuma sam još bolji vozač 🙂 , ali dozvolu nemam još uvek. Mene možete da vozite kako god volite

Neću vam pričati o veri

Ne volim na blogu da pišem o svojoj veri, jer je po meni vera najličniji i najintimniji kutak svakog od nas. Neću vam ni sada pričati o veri, ispričaću vam nešto drugo. Jutros kada sam se probudila, dan je počeo uobičajeno. Jurnjava, smeh, vriska, trčanje po kući,…sve… “hoću ovo”, “daj mi ono”, “ovaj mi ovo”,