Koliko mi samo sada smešno zvuči „Kako “sastaviti” tri godine braka?“. Nikako mi nije smešan sadržaj tog mog posta, već “staž”. Mož’ misliti TRI godine? Mora se priznati da je za ovo sadašnje vreme i to veliki uspeh. Mnogi brakovi po nekoj statistici jedva i toliko da sastave u ovoj našoj Srbiji. Šta onda reći za devet godina braka? Nemam ništa da kažem. U našem slučaju sve je isto kao i kad tri prođe, sem što se na „svašta nešto“, nadoveže još više zajebancija, a  sve zajebancije jedna na drugu liče. Kad naučiš jedno da rešiš onda sve tome slično umeš da rešiš, a problemi u današnje vreme, svaki na prethodni liči. Problem na problem, rešenje po rešenje. Čini mi se da je prošlo ne više od tri meseca od našeg venčanja.

Odakle nam onda tolika deca? Odakle onda sve uspomene, sva sreća, tuga, radosti, svađe… ? Pomirenja i nema, jer kada na „svašta nešto“ nadovežeš sve ostalo, onda su pomirenja podrazumevana. Kao da se nikada nismo ni svađali. Ništa više ili manje nego prvih tri godine. Tolerancija i dalje nije naš recept za uspešan brak. Tamo gde neko nešto toleriše, neko i trpi.

Šta je ustvari uspešan brak? Uspešan brak je ostati u braku. „Razvodili“ smo se trista puta. Svakog meseca se „razvedemo“ barem po jednom. Koliko samo teških reči padne, to normalan čovek ne bi oprostio, međutim mi nismo normalni i može nam se.

100% sam sigurna da baš nijedan drugi muškarac na ovom svetu ne bi mogao sa mnom. Isekao bi mi jezik za prvih 15 dana braka. 🙂 U tom slučaju bi možda i mogao sa mnom da provede neko vreme. Ne zato što sam ja neko veliko laprdalo, već zato što ništa ne prećutkujem i ništa ne trpim. Meni uopšte nije teško da devet godina pričam jedno isto, samo ako treba i ako je to nešto što mi smeta, pa makar to bila i neka sitnica. Eee nekom je možda sitnica, meni nije: „Samo da ti kažem još ovo… „. 🙂

Muža kakvog ja imam ne bi nijedna žena na ovom svetu trpela duže od mesec dana. Tako da sve bivše devojke, njegove potencijalne supruge i one koje su se nadale da će se udati za njega, mogu da budu srećne što su ga izbegle u životu. Nema sekiracije. Radujte se. Postoji samo mala začkoljica. To je „sud“ po mojim kriterijumima. Vaši su sigurno drugačiji. Sigurna sam mnogo drugačiji, pa bi zato svaka od vas sigurno volela da pored sebe ima čoveka kakvog ja imam. Prc!

Iako bih ga ponekad rado izrešetala mitraljezom, da ga imam i da znam da će da ostane živ posle toga, iako bih ga ponekad slatko išamarala, izudarala, ma iznervira me do „odlepljenja“, sve je to samo dobro zezanje, da nam ne bude dosadno. Mi se volimo. Ponekad bi on mene na svakakve muke stavio, ali od svega navedenog jedno drugo samo na slatke muke stavljamo.

Pravi recept za uspešan brak, pa ma kakvi da su vam karakterijumi je da se volite. Da se ženite i udajete samo iz ljubavi, nikako iz interesa, nikako zbog toga što je žena trudna ili „je došlo vreme za brak“ ili … šta ja znam, kakve sve interese ljudi mogu da pronađu. Samo ČISTA LJUBAV sve pobeđuje. Samo je čista ljubav, prava ljubav. A čista ljubav vam je ljubav bez laži i prevare. Ljudi koji lažu i varaju ne treba ni da se udaju i žene, jer laži i prevare sigurno vode u razvod. Male laži vremenom postaju velike, laž nadovezana na laž, stvara mrežu laži, a kad se čovek upetlja u tu mrežu, onda mu spasa i nema. Mi uvek možemo jedno drugo u oči da gledamo.

Ono što sam rekla onda, mogu da kažem i sada i za 15 godina i za 105 godina. Pamtim k’o slon.

Mi se „razvodimo“ zbog pokvarenog zuba, zbog čarapa, zbog „cvrčanja“, zbog sudova, zbog posla, zbog sendviča, zbog kape, zbog pasa, zbog igračaka, zbog glupih pitanja, zbog započete rečenice… mi se svađamo, jer nekako gledamo da opstanemo u ovom ludilu od života, pa nam to bude luft. „Nisam samo ja kriv za ovo, kriva si i ti.“, „Nisam samo ja pogrešila u tome, pogrešio si i ti.“… i tako kao dve štake, podupiremo jedno drugo.  Nekad se malo više nagnemo na jednu, nekad malo više na drugu stranu, guramo nekako.

Da sam ovo pisala ljuta na njega, sigurno bi bilo drugačije napisano, ali svakako naša osećanja ostaju ista, pa ma šta laprdali jedno drugom.

Kako sastaviti tri godine braka ili kako sastaviti devet godina braka u našem slučaju je isto. Promenili smo se toliko, koliko smo sazreli, uozbiljili se i ostarili za sve ove godine. To vam je taman toliko, da se ništa promenili nismo. E razvešćemo se i mi jednog dana. Baš onog dana kada se promenimo, sazrimo, uozbiljimo se i ostarimo… Do tada ćete nas viđati zajedno, smejaćete nam se, radovaćete se sa nama, volećete nas ili nećete, biće vam lepo sa nama ili nećete moći očima da nas vidite, ali svakako ćete se malo čuditi: „Kako ovi opstaju zajedno, ovakvi kakvi jesu?“. Tajna naših devet zajedničkih godina života je upravo u tome što smo se rodili jedno za drugo i tu nema druge priče.

Zagazili smo u desetu. Ma ko bi rek’o? 25. novembar 2006. kao da je bilo juče ili pre neki dan … ma pustiš brkove i baš te briga. 🙂

mi

mi brkati

1+
Kako "sastaviti" tri godine braka - puta tri?http://www.charolija.com/wp-content/uploads/2015/11/mi-brkati.jpghttp://www.charolija.com/wp-content/uploads/2015/11/mi-brkati-200x200.jpgCharolijaBoje su u namagodišnjica braka,LjubavKoliko mi samo sada smešno zvuči „Kako 'sastaviti' tri godine braka?“. Nikako mi nije smešan sadržaj tog mog posta, već 'staž'. Mož' misliti TRI godine? Mora se priznati da je za ovo sadašnje vreme i to veliki uspeh. Mnogi brakovi po nekoj statistici jedva i toliko da sastave u...Don't give up!

Comments

comments