Otvoreno pismo trenutnoj vlasti i svim ranijim vladajućim govnima… u ime očuvanja prirode

E ne dam i neću da me bilo ko izrabljuje i koristi zato što možda pomisli da sam u bezizlaznoj situaciji, pa ću da pristanem na bilo šta. Pre ćemo da živimo na ‘lebu i soli, dok ima ima, nego da pogazim sebe, svoju porodicu i decu. Pa pizda li vam materina, da vam pizda.

“Ono što se onda desilo… ” – Šta li je sledeće, majku vam netalentovanu?

Kad mi tamo, a ono međutim… Najnovija bitka za posete i zaradu kojeg dinara, po kojekakvim sajtovima, „… a ono što se onda desilo, oduzeće vam dah.“ Nije mi samo jasno kako nekog nije sramota da napiše takvu rečenicu, pa ne bih je napisala da mi život od toga zavisi. Ne bih kliknula, pa da

Tvoj život, tvoja briga – Moj život, žongliranje

Živimo u vreme sveopšteg haosa i cirkusa. Ako ne umeš da presipaš iz šupljeg u prazno i da od ničega napraviš nešto, obrneš, okreneš, prevrneš, pokreneš, dodaš, oduzmeš, sastaviš, rastaviš, pri svemu tome da ne poludiš, možeš nekako i da preživiš. Mislim da nema snalažljivijih i šašavijih ljudi od nas. Gledam pre neki dan snimke

Kako sprečiti zlo da nam otima decu i zavija nas u crno?

Svi smo mi ljudi iako postoje oni koji ne zaslužuju da ih zovemo ljudima, jer svojim delima dokazuju suprotno. Mnoge stvari koje čovek može da učini, nijedna životinja ne bi. Podelili se po društvenim mrežama, pa se svađaju i raspravljaju treba li uvesti smrtnu kaznu ili ne. Kao da će ta njihova rasprava bilo šta

Lopurde i problem sa mojom desnom rukom – Muke moje niko ne zna :)

Izgleda da sam postala potpuno hladnokrvna na napade kojekakvih budala, ludaka, dokonih i beznačajnih ljudi, koje boli istina kada im se kaže. I ceo dan se radujem zbog toga. Zbog sebe i ljudi oko sebe. Postala sam kul. Kažu da nije lako promeniti se, a ja sam uspela. Da me je recimo, prošle godine neko tako

Beograd, Gajnice, Venecija i tako dalje, neki drugi put

Bilo je sjajno kada smo jednom prilikom putovali vozom iz Beograda do Venecije, pa negde kod Zagreba, vireći kroz prozor ugledam saobraćajnu tablu, Gajnice. Pomislim: “Ej, znam to mesto! Bila sam tu nekada, nekako! Sećam se!”. Hm?… Lagano kroz glavu proteknu reči i setim se: “Treći mjesec zdesna maše mi, od zvijeda nebo i ne

Prosveta u Srbiji – Osnovno i srednje obrazovanje, pametnih je sve manje i manje !

Čitam knjige i poneki blog, slušam muziku i gledam filmove. Malo pišem u zadnje vreme. Postala sam potpuno nepismena, pored svih dešavanja oko nas. Možda zato što ih i ne pratim, ne znam. Naletim na blog jedne profesorke srpskog jezika, gde ona u jednom postu piše o zakonu, tj. o pravilniku ocenjivanja đaka u školi.

Malo mi se sve smučilo. E baš nije, ima da bude onako kako ja hoću!

Ne spavam noćima k’o sova, ubih se od razmišljanja, a da me pita neko šta mislim ne bih umela da objasnim. “Malo mi se sve smučilo.” je rečenica koju sam isuviše često koristila, onako sama za sebe, šapatom, pa sam rešila da je izbacim iz upotrebe. Prosto nemam prava da se ništa bedačim, nikada. Ma

FB raj za pedofile – zaštitimo svoju decu! (lično iskustvo)

Ne volim kada mi mozak radi 300 na sat, tada obično pišem po tri posta istovremeno i teško mi je da se usredsredim na jednu misao. Od jutros pišem o raku dojke i svom pregledu mamografom, o zlostavljanju i ubijanju žena i sada evo sve to ostavljam inspirisana ovim tekstom o FB i pedofilima, da vam