Eto tako to – 51.

Praznici. Prvi put posle više od 9 godina sam u prilici da vreme provodim sama. Porasla deca i odoše. Spakovali po ranac i put pod noge. Mamini svetski putnici porasli i udružili se. Ne treba više niko da ih odvodi i dovodi. Samo reše, sednu u bus i odoše u Kraljevo kod babe i dede.

Eto tako to – 52.

Nestaneš tako među rečima i ljudima, stopiš se. Shvatiš da koliko god imaš nešto “pametno” da kažeš neko je to već rekao. Odustaneš. Zaćutiš. Izgubiš moć pisanja, pričanja, govora… Samo tako ćutiš i posmatraš. E ne dam! I te kako imam šta da kažem, i te kako se moje “pametno” ne slaže sa njihovim “pametnim”.

Kako “sastaviti” tri godine braka – puta tri… ?

Koliko mi samo sada smešno zvuči „Kako “sastaviti” tri godine braka?“. Nikako mi nije smešan sadržaj tog mog posta, već “staž”. Mož’ misliti TRI godine? Mora se priznati da je za ovo sadašnje vreme i to veliki uspeh. Mnogi brakovi po nekoj statistici jedva i toliko da sastave u ovoj našoj Srbiji. Šta onda reći

Ma kome ja to pričam?

Zar vas stvarno nije sramota da u zemlji u kojoj bukvalno ljudi umiru od gladi pričate o zdravoj ishrani? Jede ko šta ima, za šta se snađe i kako se snađe, ako se snađe. Još odavno je tako. Mnogi trpe gladni, jer su mladi ili još uvek zdravi, pa mogu da izdrže s jednim obrokom

E neka sam glupa!

E moja Ivana kak’a si glupa! E neka sam! Šta se koga tiče moja glupost? Sasvim dovoljno sam pametna da sebi mogu da kažem da sam glupa. Bolje da sam glupa, nego “pametna” kao mnogi. Što pričam o ovome? Šta se i to koga tiče, pričam, jer se meni priča i piše. Bar sam malo

Plavo nebo prijatelju :(

Besmrtna pesma – Miroslav Mika Antić Ako ti jave: umro sam, a bio sam ti drag, onda će u tebi odjednom nešto posiveti. Na trepavici magla. Na usni pepeljast trag. Da li si uopšte ponekad mislio šta znači živeti? Ako ti jave: umro sam evo šta će biti. Hiljadu šarenih riba lepršaće mi kroz oko.

Zbogom drugari, plavo vam nebo bilo :(

Znam da nisam rođena za velike stvari. Ja sam samo laprdalo, koje ume i zna da pokrene ljude, makar na razmišljanje. Majka troje, šestoro dece zbog kojih ne spavam, koje ne umem više da nahranim, ali sam od njih napravila borce koji i sa tacnom šećera i malo hleba ima da žive. Ima da žive

Plavo ti nebo bilo, laka crna zemlja i izvini

Ceo dan razmišljam o ženi pilota koji se ubio. Ne mislim o njihovoj deci, ne usuđujem se, mada je njima naneta najveća nepravda i nesreća. Ne mogu toliko daleko da idem, ali u njenu kožu mogu da se stavim. Rekla sam i reći ću opet da koliko god da je bio častan i pošten čovek,

Pomozimo jedni drugima – Jedino nam to preostaje

Priče o nemaštini, gladi, bedi, rasturenim porodicima, porodičnim svađama i ubistvima me više ne dotiču i ne uznemiravaju. To ne znači da sam postala bezdušna i da sam oguglala na sva dešavanja oko sebe, već sam samo šire otvorila oči i postala svesnija. Od toga što nas svakodnevno mediji obasipaju tragičnim, srceparajućim, šokantnim događajima iz